Jesen se polako uvlaci u nase domove, obojila je nase ulice i dala novi miris nasim culima.....caruje oker zuta, zlatna, crvena, narandzasta, topla braon . Jedino im toplinu remeti jutarnja siva i magla koja se razvlaci po livadi, izmedju kuca i pruge... Volim jesen - obiluje bojama, slatkim darovima i daje nam jos malo carolije i iluzije leta koje se razvlati i oteze da ode na drugu stanu planete - tamo gde sada pocine dan....
Onda ce nestati mirisa, boja polako ce sve preci u jednu liniju tamno sive..pa zatim svetlije i na kraju bela od koje bole oci, koja otima i zatrpava sve oko sebe - dok ne okuje u led. Shvatam da svako godisnje doba ima svoje cari i da ga treba bas tako i docekati i doziveti. Promene su neophodne zato sto konstanta ubija covekovu dusu koja vapije za necim novim - ne uvek boljim od onog juce , ali je drugacije. Sada zelim da uzivam u carima jeseni, bundevama, mirisu grozdja, zemlje posle kise, mirisu drveta koje se sece i sprema za zimu. Razmisljam i o tome kako je tuzno sto drvo koristimo da od njega zagrejemo telo u zimskim mesecima. Zasto nismo sakupili toplotu Sunca koje nas je dovoljno przilo ovog dugog-toplog leta? Bilo ga je u izobilju, trebalo je malo uzeti viska njegove toplote, napraviti zalihe i sada ga pustiti da greje, a drvetu podkresati grane i spreminiti da olista na prolece.
Prirodu cuvamo mi, zato sto je mi i koristimo, ako je unistavamo nestace ove predivne boje, nestace svih divnih mirisa...nestace nas i ja necu imati kome da uputim svoje misli i reci i bice mi jako zao zato sto nismo podigli samo malo svoju ekolosku svet, postali manje samozivi.
Onda ce nestati mirisa, boja polako ce sve preci u jednu liniju tamno sive..pa zatim svetlije i na kraju bela od koje bole oci, koja otima i zatrpava sve oko sebe - dok ne okuje u led. Shvatam da svako godisnje doba ima svoje cari i da ga treba bas tako i docekati i doziveti. Promene su neophodne zato sto konstanta ubija covekovu dusu koja vapije za necim novim - ne uvek boljim od onog juce , ali je drugacije. Sada zelim da uzivam u carima jeseni, bundevama, mirisu grozdja, zemlje posle kise, mirisu drveta koje se sece i sprema za zimu. Razmisljam i o tome kako je tuzno sto drvo koristimo da od njega zagrejemo telo u zimskim mesecima. Zasto nismo sakupili toplotu Sunca koje nas je dovoljno przilo ovog dugog-toplog leta? Bilo ga je u izobilju, trebalo je malo uzeti viska njegove toplote, napraviti zalihe i sada ga pustiti da greje, a drvetu podkresati grane i spreminiti da olista na prolece.
Prirodu cuvamo mi, zato sto je mi i koristimo, ako je unistavamo nestace ove predivne boje, nestace svih divnih mirisa...nestace nas i ja necu imati kome da uputim svoje misli i reci i bice mi jako zao zato sto nismo podigli samo malo svoju ekolosku svet, postali manje samozivi.
Нема коментара:
Постави коментар